Inkubiranu zasijanu podlogu unosimo u gajilište kad je dezinfikovana i zagrijana na 24-25 stepeni. Tek tada može da nastupi gajenje šampinjona, i to na više načina.
U zemljama poput Holandije, gdje je gajenje šampinjona poprimilo masovan karakter, podloga se u gajilištima unosi i smješta u rifuzu bez uvrećavanja. Unosi se i stavlja u leje. Sve se radi mehanizovano. Postoji mehanizacija koja zasejanu podlogu pod velikim potiskom presuje i pakuje u blokove čije su dimenzije 60 sa 40 x 18 do 22 cm. Ovaj način spremanja podloge je najsigurniji, ali zbog skupe opreme nije dovoljno raširen.
Vremenu odolijeva i stari način gajenja šampinjona, pri čemu se podloga stavlja u drvene, rjeđe u plastične sanduke od kojih se formiraju spratovi u vidu šah table. Ulaganja nisu velika, ali je rad naporan i traži dosta radne snage.
Najbolje je, ipak šampinjone gajiti u PVC vrećama. Vreće se lako pune, a posao ne zahtjeva posebne izdatke za mehanizaciju. Manje-više sve se radi ručno. Postoji, istina, poluautomatsko i automatsko punjenje vreća, što se praktikuje u velikim gajilištima. Vreće se pune po težini a učinak je velik. Ipak, gajenje u vrećama ne može se potpuno mehanizovati. Otuda i značajan udio radne snage.
Ovaj način gajenja šampinjona ima mnogo prednosti na manjim uzgajalištima, jer je manipulisanje vrećama po želji. Mogu se stavljati - redati po podu gajilišta, stavljati na police ili postaviti na takva mjesta koja nisu zamišljena kao gajilišta. Misli se na male podrume, šupe, a mogu se držati u stanu, kuhinji ih na terasi. Uslov je da su obezbeđeni povoljni klimatski uslovi, odnosno bar približno pogodan mikroklimat. Jedna vreća zauzima svega 0,24 kvadratna metra prostora.
Kad se vreća stavi na stalno mesto, onda se podloga dobro nabije, da bude što tvrđa. Površina se poravna, mada vreća ne mora da bude postavljena vodoravno. Folija na ivici vreća treba da je potpuno zategnuta. To se postiže što čvršćim nabijanjem podloge. Ostatak vreće se presavije unutar vreće, kako bi se što bolje pokrila podloga. Ako folija ne pokriva cijelu površinu vreće, onda se nepokriveni dio pokrije novinskom hartijom.
Nakon ovoga prostorija se zagrije do 27 stepeni, a temperatura u podlozi stalno kontroliše termometrom. Zagriva se sve dotle dok temperatura u podlozi ne dostigne 20 do 22 stepena. Čim podloga dostigne naznačenu temperaturu prekine se u zagrijavanjem kako ne bi došlo do intenzivnog rasta micelija, što se manifestuje oslobađanjem velike količine toplotne energije. Temperatura ne smije da pređe 27 stepeni, jer na njoj dolazi do oštećenja micelije, a posljedica je smanjenje prinosa šampinjona.
Tokom inkubacije podloga se mora zaštititi od isušivanja. To se postiže obezbeđenjem relativne vlažnosti, ne veće od 85 procenata. Misli se na vlažnost vazduha u gajilištu. To se laku može usunoviti ako su vreće pokrivene novinskom hartijom, koja stalno treba da je vlažna. Po potrebi, može se orosavati, nekad i dva puta dnevno. U vodu za orosavanje hartije valjalo bi staviti neki insekticid.
Ako je preparat u prahu, može se posuti po novinama ili po podu gajilišta.
U ovoj fazi rasta micelije nepotrebna je ventilacija. Ugljen-dioksid, koji se stvara prilikom inkubacije, čak je poželjan, jer ubrzava rast micelije. Već nakon petog ili šestog dana trajanja inkubacije u gajilištu se osjeti prijatan miris svježeg micelija šampinjona. Pogledom na vreće može se uočiti zrakasto širenje micelije.
Inkubacija (prorastanje podloge micelijom) treba da se završi za 14 dana. Uslov je da podloga u vrećama bude kvalitetna i zasijana sa dovoljno micelije. Dodaje se jedan posto micelije na težinu podloge. Optimalna temperatura za proticanje inkubacije treba da se kreće između 22 i 25 stepeni.
Nema komentara:
Objavi komentar