Pokrivanje podloge

Nakon inkubacije, sledi pokrivanje podloge. Prethodno se sa površine podloge skinu vlažne novine, a dio vreće koji smo presavili ispravimo i malo zavrnemo.

Zatim se pristupa pokrivanju prorasle podloge. Po jednoj vreći treba 8 do 10 litara pokrivke da bi se dobila debljina sloja od 1 do 4 cm.

Lopate, kolica, kofe i druga priručna pomagala prije upotrebe 'formalinom' treba dezinfikovati, kako se pokrivka ne bi zarazila uzročnicima raznih bolesti koje prijete šampinjonima. Pokrivka se ne nabija, već se samo poravna u istom sloju po čitavoj površini vreće.

Ujednačena debljina pokrivke vrlo je bitna u gajenja šampinjona. Tome pokloniti punu pažnju. Na 100 kvadratnih metara podne površine, gdje stane oko 400 vreća, potrebno je 3 do 4 kubna metra pokrivke. Nakon pokrivanja, rasutu pokrivku po gajilištu treba pokupiti i okoristiti za pokrivanje u narednom turnusu gajenja šampinjona. Voditi računa da ivica plastične vreće ne bude viša od visine pokrivke. Suvišak folije treba odrezati. Prilikom rezanja paziti da se foliji suviše ne zategne i pokrivka ne slije izmedu podloge i folije Nakon svega pristupa se zalivanju i dezinfekciji pokrivke.

Komora za pasterizaciju

Komora za pasterizaciju izgleda kao tunel. Na oba kraja nalaze se vrata. Ima rešetkasti pod. Od ukupne površine poda, trećina otpada na otvore kroz koje stru ji svež vazduh prilikom pastenzacje. Zidovi su termički izolovani tako da podloga pored zida ima istu temperaturu kao i u sredini mase koja se pasterizuje. Ventilacionim sistemom se iz gornjeg dela (ispod stropa) izvlači vazduh a dole ispod rešetki ubacuje svež. Od izlaza do ulaza u komoru postoje žaluzine sa kojima se reguliše količina svežeg vazduha, koji se ponovo vraća nazad.

Zbog zasićenosti vazduha koji cirkuliše svi zidovi, strop i vrata moraju biti hidroizolovaru, da ne propuštaju vlagu do mase koja se pasterizuje.

Uz komoru postoje i daljinski termometri, najmanje dva. Osetljm deo termometara je u komori, što je i razumljivo. Sa spoljne strane očitava se temperatura. Po pravilu, na svakih dvadesetak kubika podloge dolazi jedan termometar.

Komora se puni sa jedne strane (prljava strana). Na ulaz i izlaz se postavljaju daske (poprečne) na koje masa naleže, isto kao i na bočne zidove. Komora se puni do visine od 180 santimetara. Materijal se ubacuje u rastresitom stanju. Visina ma se mora biti podjednaka od ulaza do izlaza u komoru, od levog do desnog zida, nikako nabijena. Kad se komora napuni, pustavljaju se termometri, vrata se zatvo re i počinje treća faza obrade. Reč je o pasterizaciji podloge. Odvija se u dva dela.

Prvi deo je termička obrada, a odvija se na temperaturi od 58 do 62 stepena uz prisustvo kiseonika (aeroban proces). Ceo proces treba da traje 36 sati. Za to vreme treba da se unište sve štetočine, konkurentni organizmi (razne gljive, plesni, bakterije i drugi uzročnici bolesti). Nakon ovog perioda temperatura mase te po moću ventilatora smanjuje na 50 do 55 stepeni, uz stalno prisustvo kiseonika. Za to vreme slobodan amonijak nastao procesom pasterizacije ugrađuje se u telo mi kroorganizama, a suvišna količina se istera napolje pomoću ventilatora. Nakon toga sledi zasejavanje podloge. Čitav ovaj proces traje od 7 do 9 dana. Ako se tako uradi, onda je za očekivanje da se dobije podloga visoke vrednosti, bez štetočina i uzročnika bolesti. Na takvoj podlozi, uz umešnu njegu, gajenje šampinjona uopšte, mogu se očekivati i dobiti visoki prinosi plodova.